Manija

I pustite me vise tih prozdrljivih pogleda, neumesnih komentara i drkanja kurca u glavi na moju pojavu. Da, jesam lepa, kulturna i sva sam na note, ali vam iz sveg srca zelim ogavan dan. Prijatno!

Oblaci. POENTA NIJE U TOME! Ti si sizika bez obzira na oblake ili sunce!

Da li sam sama sebe dovoljno dobro cula? Da malo ublazim rec sizika.

Nekada sam strasno zanimljiva i smesna. Nekada sam nakostresena, ubistvena, 'opasna i naoruzana'. Onda sam nezna i stravstvena i odlicna za posedovanje. Ali sam uvek mucna po sebe. To bi trebalo da bude zanimljivo, upoznajem sebe i ta sranja. Necu da se upoznam, ja hocu da se razaznam. Hocu da prodisem. Hocu da uhvatim vazduh i raznesem sebe njime, hocu da izvadim tezinu iz duse i razbijem je na komade.

Je l' to uopste postoji, da nesto zelis i da ti se ostvari?

U slucaju prekomernih problema klinka se klinkom izbija, hehe.

Mars u picku materinu!

Hoces da imas ono cime nisi zadovoljan cisto da bi imao i mislis da nema gresaka u tom vrtlogu nezadovoljnog i ni malo cenjenog sebe. Toliki vrtlog postajes da ne primecujes da te usisava u krug svaki boziji dan. Numero uno - ko te naucio da budes toliko glup? Numero due - zasto si sebe naucio da budes toliko glup?

Odbojnost, ogovaranje, prevrtanje ocima. Je l' se meni zaista to toliko ne svidja? 

Veliki problem imam sa suocavanjem svojih misli sa realnoscu i bas mislim da preterujem. Preterivanje je super stvar zapravo. Znas, sa tim uspes, zagrizes i odgrizes i razjebes sve onako sa zadovoljstvom. Ali te ne odvodi gde treba ako koristis sebe pogresno. A ako sebe naucis da budes pogresan, da biras lose umesto dobrog i sve te smicalice od recenica koje cujes, ti si dobro propao ako cemo iskreno. 

Pricala bih o tome koliko verujem u to kad kazu da je najteze zapoceti, vratiti se na nedovrseno, proizvesti neko jako cimanje iz mrtvila. A u isto vreme ne bih jer vec vidim nekog ko me nezadovoljno gleda dok me slusa. Sta je tesko u 'biti slusalac'? Koji nerv te zazuljao i gde si se istrosio?

Cinilo mi se da je nemoguce dici ruke niti da znam sta da uradim vec samo da, kako kazu, plivam u tome. A onda sam i previse duboko stigla plivajuci i ja sam se doslovce davila. Ali to je bio neki uzitak, neko jako prozimanje zelje za davljenjem. Koliki i da li je moj um bio ili jeste bolestan, ja zapravo ne znam. To nije beg od stvarnosti i nije neprihvacenost, to je odustajanje.

Verovatno ste vidjali nekada negde crne rupe. Bio to casopis ili ste osecali u dusi. Neko ce na tu pomisao odmahnuti glavom, spustiti pogled, a ja cu vam nesto reci. To je jedno veliko, usrano i bezvredno stanje uma. Naravno, tako nesto osecate srcem pa mislite da srce pati, ali ne. Pate vase vijuge, vasa inteligencija, vasa struktura licnosti. Gasi se ono sto treba da radi, a radi ono sto ce jednog dana prestati da kuca i nastace prasak. Jeste sigurni da je ipak u redu odustati i progutati jos koju knedlu u grlu i ne suociti se? Ne znas sta da kazes i sve kao izgovorices, a ne znas sta? Onda kada treba da se cvrsto uhvatis za gresku, ti kazes ne mogu? Znas kako, greska je. Da nije, ne bi te navela da ovako pises. Je l' i dalje zelis da budes istrosena, pukla sijalica u moru istrosenih, puklih i beznacajnih sijalica i ti stvarno hoces da prestanes da sijas?!