Nesigurnost
Odbojnost, ogovaranje, prevrtanje ocima. Je l' se meni zaista to toliko ne svidja?
Veliki problem imam sa suocavanjem svojih misli sa realnoscu i bas mislim da preterujem. Preterivanje je super stvar zapravo. Znas, sa tim uspes, zagrizes i odgrizes i razjebes sve onako sa zadovoljstvom. Ali te ne odvodi gde treba ako koristis sebe pogresno. A ako sebe naucis da budes pogresan, da biras lose umesto dobrog i sve te smicalice od recenica koje cujes, ti si dobro propao ako cemo iskreno.
Pricala bih o tome koliko verujem u to kad kazu da je najteze zapoceti, vratiti se na nedovrseno, proizvesti neko jako cimanje iz mrtvila. A u isto vreme ne bih jer vec vidim nekog ko me nezadovoljno gleda dok me slusa. Sta je tesko u 'biti slusalac'? Koji nerv te zazuljao i gde si se istrosio?